Vezikoureterni refluks

U bubrezima se stvara urin (mokraća). U normalnim uslovima, urin teče u jednom smeru: iz bubrega niz uretere (mokraćovode) u bešiku. Vezikoureteralni refluks (VUR) se javlja kada se urin vraća iz bešike kroz uretere u bubreg. To obrnuto kretanje urina može da bude samo na jednoj strani ili obostrano.

Zašto se javlja VUR?

VUR često predstavlja urođenu anomaliju. On se javlja kada spoj između bešike i uretera nije dobar. Donji deo uretera prolazi kroz mišić bešike. Ako je ovaj spoj suviše kratak ili pomeren u stranu, može da se javi VUR. To se naziva primarni VUR. Osim toga, VUR može nastati i kada mokraćna bešika, iz nekog razloga, ne funkcioniše normalno, nego se u njoj stvara veliki pritisak urina, koji se u jednom trenutku vrati ka bubregu. To je tzv. sekundarni VUR.

Šta ukazuje da dete ima VUR?

Na VUR može da se posumnja već u toku trudnoće kada se ultrazvučno detektuje proširenje bubrežne karlice ploda. Takav nalaz nalaže dopunsko ispitivanje po rođenju deteta. Inače, najčešće se VUR manifestuje pojavom urinarnih infekcija.

Koji su to simptomi urinarne infekcije ?

Urinarna infekcija je obično prvi znak koji pobuđuje sumnju na neku od anomalija urotrakta, između ostalog i VUR. Simptomi i znaci urinarne infekcije kod dece, za razliku od odraslih mogu biti veoma nespecifični. Što je dete manje to je simptomatologija manje specifična, te se može manifestovati kao:

• Visoka telesna temperatura
• Razdražljivost
• Gubitak apatita

Kod nešto starije dece javlja se:

• Učestalo mokrenje
• Hitni pozivi na mokrenje (urgencija)
• Peckanje pri mokrenju
• Promena boje i mirisa urina
• Povišena telesna temperatura

Kako se postavlja dijagnoza VUR?

Na VUR može da se posumnja ako se na ultrazvuku vidi proširenje uretera ili bubrežne karlice. Za postavljanje dijagnoze VUR-a neophodna je tzv. mikciona cistouretrografija ili MCUG.  To je snimanje mokraćnih puteva rendgenskim zracima uz korišćenje specijalne boje (kontrasta). Ako je VUR prisutan, ovaj test takođe pokazuje njegov stepen. Postoji pet stepeni VUR-a.

Sada postoji i metod za dijagnostiku VUR-a kojim se izbegava rendgensko zračenje, a naziva se ultrazvučna mikciona cistouretrografija. U bešiku se ubaci sredstvo koje se vizuelizuje na specijalnom ultrazvučnom aparatu. I ovom metodom je moguće odrediti stepen VUR-a.

Da li je VUR opasan?

Na osnovu mikcionog snimka, vaš lekar će vam reći koliko je ozbiljan VUR kod vašeg deteta na skali od I (blag) do V (ozbiljan). Blagi oblici VUR-a se najčešće povuku sami od sebe. Sa druge strane, što je teži oblik VUR-a, manja je verovatnoća da će se sam povući. Posledice VUR-a mogu biti veoma ozbiljne. Može da dođe do infekcije bubrega ukoliko dete ima urinarnu infekciju, pa se inficirani urin vraća u bubrege. Ove infekcije mogu da dovedu do stvaranja ožiljka na bubregu i njegovog oštećenja, i tako uzrokuju smanjenje funkcije bubrega i visok krvni pritisak kasnije u životu. VUR u najtežim slučajevima može dovesti do potpunog i trajnog otkazivanja rada bubrega.

Kako se leči VUR?

Važno je lečiti VUR kako bi se sprečile moguće infekcije i oštećenja bubrega. Postoje 3 opcije za zbrinjavanje i lečenje VUR-a.

1. Antibiotici mogu da se koriste da bi se sprečile infekcije dok se VUR ne povuče sam od sebe. Ova terapija može da potraje i nekoliko godina, a dete mora da uzima lek svaki dan. Ova deca moraju redovno da se ispituju na VUR. Antibiotici su najpogodniji za blaže oblike VUR-a. Ponekad dugotrajno lečenje antibioticima može da dovede do otpornosti bakterije, što dovodi do novih infekcija.
2. Endoskopski tretman – "zlatni standard" u lečenju VUR-a, a izvodi se tako što se ubrizga endopasta na mesto gde ureter ulazi u bešiku. Deca obično idu kući isti dan.
3. Operacija – tzv. reimplantacija uretera ima za cilj da se koriguju defekti uretera i zaustavi VUR. Ovom operacijom se izleči većina dece. Operacija je metod izbora kod dece koja nisu uspešno izlečena endoskopskim tretmanom, ili imaju udružene anomalije uretera ili bešike.

Kako izgleda endoskopska intervencija?

Endopasta (gel) se postavlja u telo na mesto gde ureteri ulaze u bešiku. Ovo sprečava vraćanje urina u uretere i bubrege. Nakon izvesnog vremena, novo tkivo se formira oko gela obezbeđujući dugoročne rezultate. Tokom intervencije koristi se mala kamera, cistoskop (jedna vrsta endoskopa koji se koristi za pregled bešike) kako bi precizno postavio gel. Za vreme ove procedure dete je pod totalnom anestezijom. Obično nema nikakvog bola posle procedure. Možda će dete osetiti blago peckanje prilikom prvih nekoliko mokrenja. Uglavnom se odlazi kući istog dana. Ova procedura je minimalno invazivna, bezbedna i pruža odlične rezultate, čak i kod lečenja refluksa visokog stepena.